Od 15. do 26. jula ove godine, ’Filozofska fakulteta v Ljubljani’ dodelila mi je stipendiju za dvonedeljno učenje slovenačkog jezika u letnjoj školi. Deset radnih dana, po četiri sata, provodili smo na fakultetu, gde nam je, uz fantastičan program, pružen maksimum znanja. Na časovima je, osim osnove koju je činila gramatika, bilo vrhunske interakcije među grupom, koju čine učenici iz najrazličitijih zemalja sveta i različitih uzrasta. Predvođeni divnim profesorkama, postali smo bliski među sobom i naučili mnogo o Sloveniji i slovenačkoj kulturi. Aškerčevu ulicu krase divne zgrade, pa je pogled na njih, kroz prozor učionice, činio sve još lepšim.
Svakoga dana, fakultet nam je organizovao popodnevne aktivnosti. Obišli smo muzej u Vrhniki, gde se nalazi postavka posvećena reci Ljubljanici. Tu je detaljno predstavljeno prirodno, kulturno i bogato arheološko nasleđe reke na kojoj počiva Ljubljana i ovog regiona gde izvire.
U 18om veku, Ljubljana je bila dom brojnih baroknih umetnika, koji su ostavili jedinstven pečat na različitim crkvama i drugim kulturnim spomenicima. U 19om i 20om veku, na području Slovenije i Austrije je nikao još jedan umetnički pravac, zvan secesija, u svetu poznat kao ’art nouveau’. Dugačkom šetnjom kroz grad, otkrili smo mnoge poznate umetnike i građevine ovog perioda.
Počevši od Slovenskog narodnog gledališča Drama Ljubljana, predstavnika Art Nouveau umetnosti, krenuli smo ka Kongresnom trgu, gde smo zastali ispred crkve Svete Trojice (Uršulinske crkve), arhitekte Jožeta Plečnika. Kako je njen primarni arhitekta bio Carlo Martinuzzi, ona spada u barokni stil Padove. Glavni, mermerni oltar ove crkve, sa simbolima vere, nade i ljubavi, delo je čuvenog baroknog vajara Francesca Robbe.
Crkva Navještenja Marijina, takođe je u baroknom stilu i delo Italijana, počasnog građanina Ljubljane, Francesca Robbe. Ona se nalazi na nekadašnjem ’Marijinom trgu’, danas ’Prešernovom trgu’.
Prelazivši Zmajski most, jedan od najlepših mostova secesijske arhitekture, slušali smo o njegovom istorijatu. Oblikovao ga je arhitekta Jurij Zaninović, koji je izašao iz Bečke škole profesora Wagnera, kao i Jože Plečnik.
Sa druge strane, na trgu Ćirila i Metodija, završili smo ispred katedrale Sv. Nikole. Ova velelepna barokna katedrala, delo arhitekte po imenu Andrea Pozzo, izaziva divljenje na samom ulazu, gde se nalaze Glavna vrata – Slovenska vrata. Ona su delo akademskog vajara Toneta Demšarja. Ova masivna gvozdena vrata, dubokom simbolikom pričaju priču o nastanku i širenju hrišćanstva u Sloveniji. Od tla do vrha – od plodnog slovenskog tla, preko Sv. Ćirila i Metodija, Primoža Trubara, sve do pape Jovana Pavla II. Priča je prožeta motivima oba Svetska rata.
Da Ljubljana bude muzej na otvorenom, doprineo je i veliki slovenački vajar Jakov Brdar. Njegova dela, kao što su Adam i Eva, Satir i Prometej na Mesarskom mostu teraju polaznika da zastane i divi se pokretima njegovih ruku. Njegovo je i izvanredno delo ’Lica’, sa čijeg vrha teče voda koja duboko simboliše život i mnoštvo raličitih lica koje on odnosi, u čemu postaju ista.
U Plečnikovoj hiši, čuli smo mnogo o ovom slovenačkom arhitekti, koga je slovenačka katolička crkva toliko cenila, da je 50 godina nakon njegove smrti predložila da bude proglašen za sveca.
Papir je mali da bi na njega stalo sve što smo videli u Sloveniji. Da se opišu sva ta bajkovita mesta, divna poznanstva za ceo život, uspomene i anegdote koje ostaju zauvek. Zahvalni smo Filozofskom fakultetu u Ljubljani i njenim predanim i pozitivnim profesorkama slovenačkog jezika na prenesenom znanju, odličnoj organizaciji i svim pratećim stvarima koje su Poletnu šolu 2019. učinile nezaboravnom.
’Vrtim jezik, vrtim svet!’
Piše: Emilija Vagaja
Organizatorka Jana Kate Matičić 
Sa našom profesorkom Melitom Vešner
Spomenik Francetu Prešernu
Crkva Navještenja Marijina 
Katedrala Sv. Nikole
Jezero Bled