Monografija “Stradanje Slovenaca u Nišu u Drugom svetskom ratu 1941-1944” autora, kustosa – istoričara Ivane Gruden Milentijević, promovisana je u tri najveća srpska grada. Ova monografija izdata je 2014. godine, izdavači su SKS “France Prešeren”, Narodni muzej Niš i Medivest KT, a finansijski je podržao Nacionalni savet slovenačke nacionalne manjine u Srbiji. Promocije je projektno finansirao Urad Vlade Republike Slovenije za Slovence v zamejstvu in po svetu, a svojim prisustvom podržao i jedan od najvećih reditelja današnjice, Želimir Žilnik. Porodici Žilnik posvećeno je jedno poglavlje u monografiji, jer se Želimir 8. septembra 1942. godine rodio u zloglasnom niškom logoru Crveni krst, a cela porodica stradala u Nišu tokom Drugog svetskog rata.
PROMOCIJE U BEOGRADU, NOVOM SADU I NIŠU
Monografija “Stradanje Slovenaca u Nišu u Drugom svetskom ratu 1941-1944” autora, kustosa – istoričara Ivane Gruden Milentijević prva je i jedina knjiga koja govori o stradanju Slovenaca u Nišu. Autorka kaže da se za ovo istraživanje odlučila jer i sama ima slovenčako poreklo, a član je i SKS “France Prešeren”. Po njenim rečima prikupljanje građe trajalo je oko dve godine, a prvu promociju monografija je imala u Sloveniji, i to u Novom Mestu.
Prva promocija monografije u Srbiji održana je u sedištu Nacionalnog saveta slovenačke nacionalne manjine, koje su ujedno i prostorije DS “Sava” u Beogradu, uz prisustvo reditelja Želmira Želnika, čija emotivna svedočansta o godinama života za vreme i posle Drugog svetskog rata, nikog nisu ostavila ravnodušnim.
Olivera Sašek Radulović, Ivana Gruden Milentijević. Želimir Žilnik Petrović
“Slovenci su počeli da dolaze u Srbiju i pre početka Drugog svetskog rata, jedni “trbuhom za kruhom” kao porodica Žilnik, drugi jer su bili internirani i na spisku takozvanog “Kulturbunta”, koji je popisivao one porodice koje su otvoreno pokazivale otpor prema nacističkoj Nemačkoj”, kazala je autorka monografije Gruden Milentijević.
Po njenim istraživanjima koja su zapisana u monografiji, internirani Slovenci, kao i oni koji su došli u potrazi za poslom, ljubazno su bili dočekani od strane Srba i veoma brzo se integrisali u društvo, o čemu svedoče podaci da su poštovali srpske običaje, slavili krsne slave i išli na Zadušnice.
Epska priča, koju je autorka zapisala u monografiji je i pogibija najmlađeg logoraša, Slovenca Rudolfa Dolinara koji je život izgubio na žicama niškog logora prilikom begstva logoraša, 12. februara 1942. godine.
“Dolinar, koji je u trenutku pogibije imao samo 17 godina, nakon što su Nemci otkrili da je Slovenac, imao je mogućnost da potpiše lojalnost nacističkoj Nemačkoj i bude pušten iz Logora, međutim nije hteo. Izjasnio se da se ostane u logoru sa “svojom braćom”. Treba napomenuti da će beksto iz niškog logora “Crveni krst” ostati upamćeno i kao prvo organizovano bekstvo iz jedog od nacističkog logora, kojih je bilo širom Evrope”, tvrdi Gruden Milentijević koja je svoj rad kao istoričara usmerila ka istraživanju holokausuta.
Nakon Beograda, monografija je promovisana i u Kulturnom centru Novog Sada, gde su članovima SKS “France Prešeren” domaćini bili Društvo Slovenaca “Kredarica” iz Novog Sada.
Promocija monografije u Nišu održana je u velikoj sali Gradske opštine Pantelej, a ova opština je svojevremeno pomogla i promociju knjige u Novom Mestu, na čemu se posebno zahvalio predsednik SKS “France Prešeren”, Ivica Gruden. Dobar domaćin bio je predsednik niške opštine Bratimir Vasiljiveć koji je istakao da će ova opština uvek biti otvorena za pomoć i saradnju sa slovenačkom nacionalnom manjinom u Nišu.
Prevod na slovenski
Predstavitev monografije trpljenja Slovencev v Beogradu, Novem Sadu in Nišu (FOTO)
Monografija “Trpljenje Slovencev v Nišu med Drugo svetovno vojno 1941-1944”, avtorica kustosinja zgodovinarka – Ivana Gruden Milentijević, je promovirana v treh največjih srbskih mestih. Monografija je izšla 2014. leta, založniki so SKS “France Prešeren”, Narodni muzej Niš in Medivest KT, financirana s strani Nacionalnega sveta slovenske nacionalne manjšine v Srbiji. Predstavitev je financiral Urad Vlade Republike Slovenije za Slovence v zamejstvu in po svetu. S svojo prisotnostjo pa je projekt podprl tudi eden največjih režiserjev Želimir Žilnik. Družini Žilnik je posvečeno tudi eno poglavje v monografiji, saj se je Želimir 8. septembra 1942. rodil v zloglasnem niškem taborišču Crveni krst, medtem ko je cela njegova družina izgubila življenje v Nišu med Drugo svetovno vojno.
PREDSTAVITVE V BEOGRADU, NOVEM SADU IN NIŠU
Monografija “Trpljenje Slovencev v Nišu med Drugo svetovno vojno 1941-1944” avtorice kustosinje -zgodovinarke Ivane Gruden Milentijević je prva in edina knjiga, ki govori o trpljenju Slovencev v Nišu. Avtorica je želela raziskati to tematiko zaradi svojega slovenskega porekla. Je tudi članica SKS “France Prešeren”. Po njenih besedah je zbiranje podatkov za monografijo trajalo dve leti . Knjiga je bila predstavljena najprej v Sloveniji in sicer v Novem mestu.
Prva predstavitev monografije v Srbiji je bila na sedežu Nacionalnega sveta slovenske nacionalne manjšine, v prostorih DS “Sava” v Beogradu. Prisoten je bil tudi režiser Želmir Želnik, ki ni nikogar pustil ravnodušnega s svojim emotivnim pričanjem o življenju med in po Drugi svetovni vojni.
“Slovenci so začeli prihajati v Srbijo tudi pred Drugo svetovno vojno, eni “s trebuhom za kruhom” kot družina Žilnik, drugi pa zato, ker so bili internirani in na seznamu tako imenovanega “Kulturbunta”, ki je vseboval seznam družin, ki so odkrito izražale odpor proti nacistični Nemčiji”, je dejala avtorica monografije Ivana Gruden Milentijević.
Po njenih raziskavah zajetih v monografiji, so internirani Slovenci, kakor tudi tisti, ki so prišli zaradi zaposlitve bili s strani Srbov sprejeti ljubeznivo in so se zelo hitro integrirali v družbo. Podatki pričajo, da so spoštovali tudi srbske običaje in navade( slave, zadušnice..).
Epska zgodba, ki jo je avtorica zapisala v monografiji je tudi smrt najmlajšega ujetnika, Slovenca Rudolfa Dolinara, ki je izgubil življenje na bodičasti ograjji niškega taborišča med begom ujetnikov, 12. februarja 1942.
“Dolinar je izgubil življenje pri komaj 17-ih letih. Ko so Nemci izvedeli, da je Slovenec, so mu ponudili, da s podpisom priseže na lojalnost nacistični Nemčiji v zameno za prostost, vendar je to odklonil. Odločil se je, da ostane v taborišču s “svojimi brati”. Pomebno je poudariti, da je pobeg iz niškega taborišča “Crveni krst” znan kot prvi organizirani pobeg iz nacističnih taborišč, ki so bila po celi Evropi”, trdi Gruden Milentijević, ki je se kot zgodovinarka usmerila v raziskovanje holokausuta.
Po promociji v Beogradu, je bila monografija predstavljena tudi v Kulturnem centru Novega Sada, kjer so člane SKS “France Prešeren” gostili člani Društva Slovencev “Kredarica” iz Novega Sada.
Predstavitev monografije v Nišu se je odvijala v veliki dvorani Mestne občine Pantelej, ki je podprla promocijo knjige v Novem mestu, na čemer se jim je posebej zahvalil predsednik SKS “France Prešeren”, Ivica Gruden. Dober gostitelj je bil predsednik niške občine Bratimir Vasiljiveć, ki je poudaril, da bo občina vedno odprta za pomoč in sodelovanje s slovensko nacionalno manjšino v Nišu.
Prevod: Izabela Dončić