Na današnji dan, 16. avgusta 1974. godine, u Beogradu je umrla Antonija Javornik.
Bila je srpska heroina slovenačkog porekla, bolničarka i narednik srpske vojske u Balkanskim i Prvom svetskom ratu.
Rodila se 13. maja 1893. godine u Mariboru kao Antonija Javornik, a u Kragujevcu je postala Natalija Bjelajac.
Njen stric Martin Javornik, austrougarski poručnik probudio je u njoj ljubav prema Srbiji u kojoj su smatrali da jedino postoji sloboda.
Učesnica je Prvog i Drugog balkanskog rata, najpre kao dobrovoljac, bolničarka, a potom kao borkinja, učesnica u Prvom svetskom ratu. U borbama je ranjavana dvanaest puta i za ispoljenu hrabrost odlikovana dvanaest puta.
Bila je učesnik i svedok povlačenja vojske preko planina Crne Gore i Albanije, umiranja na ostrvima Krfu i Vido. Posle oporavka sa vojskom stigla je u Solun, na Solunski front, učestvovala u bitci na Kajmakčalanu 1916. godine. Posle pada Kajmakčalana, proboja Solunskog fronta i oslobađanja Bitolja, dobila je i najvrednije odlikovanje Karađorđevu zvezdu s mačevima.
Pored odlikovanja Karađorđeve zvezde i dve medalje Miloš Obilić, Natalija Bjelajac je nosilac Albanske spomenice, Ordena belog orla, Medalje za vojničke vrline, Medalje za usluge kraljevskom domu, francuske Legije časti, viteškog reda 5. stepena (najviše francusko državno odlikovanje) i ruskog Ordena Sv. Jurja 3. stepena.
Posle sklapanja primirja, posle deset godina, prvi put je posetila porodicu u Mariboru. Nakon toga vratila se u Beograd, zaposlila se i živela skromnim životom.
Na početku Drugog svetskog rata bila je uhapšena od strane Gestapoa i sprovedena u logor na Banjici.
Umrla je 16. avgusta 1974. godine u Beogradu, tačno na šezdesetogodišnjicu Cerske bitke. Gotovo niko nije znao ko je, tako da su i stanovnici male ulice na kraju Marinkove bare malo znali o njoj. Iz milošte su je zvali „Nana”. Kada je umrla pobrinuli su se za sahranu, podigli skroman spomen i na njemu uklesali ove reči: Narednik srpske vojske Natalija Bjelajac. Sahranjena je na groblju Malom Mokrom Lugu.