Slovenska kulturna skupnost “France Prešeren” je ove godine prvi put na poziv Tomislava Rupnika iz Kruševca,člana kulturnog udruženja Slovenaca u Srbiji posetila planinu Jastrebac.Ovo je bila jedna lepa prilika da kroz druženje,avanturu,pesmu i zabavu razmenimo naša iskustva i aktivnosti u udruženju i prisetimo se naših korenai porekla,svako kroz svoju pricu.Ovim susretom naše udruženje je probudilo Kruševljane i podstaklo da njihova kulturna skupnost ponovo zaživi i da se uveća,a mi im stojimo na raspolaganju za svaku vrstu pomoći i druženja.
Dvodnevni boravak na ovoj divnoj planini učinio je da se upustimo u avanture.
Posle doručka krenuli smo u planinarenje šumovitom stazom,kojom nas je sve vreme pratila predivna pesma ptica.Na prvom uzvišenju zastali smo kod Mirčetove česme da se napojimo čiste,studene izvorske vode i napravimo nekoliko fotografija za uspomenu.
Dok smo sedeli na klupicama sunce nas je milovalo bacajući svoje zrake tek po negde gde bi uspeli da se probiju kroz guste krošnje,dok je čarobna pesma ptica trajla neprekidno.
Jastrebac je jedna od najšumovitijih planina na Balkanu,bogata rečicama i retkim primerima flore i faune i još uvek neiskorišćeni potencijl Kruševca.Ona je najšumovitija i najvodenija planina ovog dela Balkana čija prostrana visoravan sa veštačkim jezerom leži na oko 650 m nadmorske visine.Za one koji su veliki ljubitelji napornih uspona dovoljna je i šetnja peščanim stazama uz potoke koji su ukrašeni malim kaskadama.
Napojili smo dušu lepotama,udisali čist vazduh,družili se i radovali.
Po povratku u kamp “Žarko Žarić” u kome smo bili smešteni sačekao nas je ručak uz gostoprimstvo i specijalitete domaće kuhinje.
Bila bi prava šteta da ovaj divan sunčani dan ne iskoristimo u potpunosti.Posle ručka nastavljamo šetnju do jezera i uzivamo još u toj prelepoj prirodi,a posle večere usledila je zabava,veselje i pesma koja je odjekivala Jastrebcem.
Žurka je trajala do ranih jutarnjih časova.Drugačije i ne bi moglo da bude,jer svako od nas u sebi nosi taj slovenački duh i tu poletnost.
Jutro je donelo nešto novo.
Malo kiše nije uspelo da utiče na nas,pa smo nastavili da uživamo i nadalje u svakom trenutku i prirodi.
Kafa i doručak u dvorištu,na drvenim klupicama,zaklonjeni od kiše,a oko nas zelenilo,miris zove i bagrema….
Pred polazak podelili smo bilten i knjigu”Ivane Gruden Milentjević”-Kroz pirodične albume Slovenaca u Srbiji.
Uz veliku zahvalnost rastajemo se sa našim dragim prijateljima i željom da se što pre ponovo ovako družimo i da i oni budu naši gost.
Olivera Jelenković